Пријатељи, рођаци, земљаци, сестре, браћо, господо. Лепо је што смо се скупили овде вечерас... што је некад било срце Митровице. На нечему што је моја генерација звала мајмунац, сада има поетичније име; Код Сата. Скупила нас је ваљда потреба и жеља, да наш град поново поврати душу, да наш град поново постане оно на чега смо сви поносни. Мало пре сам најављен као неко ко је отишао одавде, има томе већ 40 година... више сам себе усадио Митровице у првих 18 година боравка овде, него Њујорка, Москве, Београда, него у оних 40 година касније. Дакле, ово је мој град! Ово су тротоари који препознају моје кораке, ово су моји људи испред мене, ово су... липе, и кестени. под којима сам се љубио. И ово је град који покушавају да нам отму. Е па неће моћи! Све док... овај град, овај наш Срем, ову нашу Војводину, ову нашу Србију, волимо љубављу од које се умире, не може нико да нам их отме! Ма колико се Вучић трудио, ма колико се зло око њега трудило! Не вреди! Нешто што је у дубини душе, нешто што је у срцу, то је ваше и не да се отети. Драги пријатељи... сво зло, сва немоћ Србије, сав талог Србије, смешта се овог тренутка у једно једино име... то име је... Александар Вучић! То име и једна адреса, успело је попут овог грипа који нам прети, да зарази својом неспособношћу, својом незаситом потребом за пубилицитетом, својом потребом да буде лидер, успео да зарази целу Србију... бирајући сараднике од зла оца и од горе мајке, с`коца и конопца! Све што је улазило у овакве зграде широм Србије, све што има досије у полицији, све што је купило дипломе, све што је преписало докторате, данас је у врху државе! Поштен свет се данас окупља да шета, и да тражи нешто што му је отето! То се смешта опет у једну реч која се зове; СЛОБОДА! Украли су нам слободу! Човек без слободе је ништа! Човек без слободе није човек... можете трпети глад, можете трпети хладноћу, али не можете трпети да вам отимају достојанство, и да вам отму слободу. Да ли смо ми људи... који пристају да живе окружени импрегнирани страхом, па нисмо, СРЕМЦИ СМО!!! Каже... велики српски песник и писац Меша Селимовић; Бој се овна, бој се говна, а кад ћеш живети!? Кад ћемо ми то живети, у овом једном једином животу који нам је Господ дао? Кад ћемо ми то живети кад нам се отима година за годином, месец за месецом, недеља за недељом, дан за даном... уселили су страх у душе људи. Човек који је највећа кукавица у Србији, који када иде у иностранство позајмљује надимак од министра полиције, онај који се савија у струку пред свима који су изнад њега... снисходљив, снебивљив до гадљивости, и онај који је бахат за оне који су испод њега. То је нешто што је недостојно функције. То је кукавица над кукавицама, миш се огрвио лављом кожом, џаба, узалуд... одаје га љубав према сиру од пса и мачке... то тренутно влада Србијом. Видите да је сада већ кренуо у изборну кампању!? Дакле, паника, паника је завладала потпуно расуло! Сад се он намазао вазелином и отишао на југ Србије да се увлачи сиротињи. Уплашен од ових шетњи, уплашен од Београда, од Сремске Митровице, од Зајечара, од свих тих 50 градова који су одлучили да своју и судбину своје деце узму у властите руке. Могу наша деца да иду у Канаду, могу наша деца да иду у Њујорк, могу да иду у Аустралију, али не под принудом! Не зато што их тера глад, него зато што хоће да науче да покажу свету колико су интилигентни, колико су даровити, колико су паметни, колико су образовани. Наша деца неће говорити језике својих баба и дедова... наше оранице ораће наша деца као надничари - наполичари код Арапских латифундиста, па НЕ МОЖЕ!!! Не дају они мртви дедови чију земљу треба да наследе. На шта личи ова земља, поробљена и ојађена... са фалсификатом од живота, са изборима који су фалсификат. Сад ће опет да распише изборе? Коме изборе?! Коме изборе?! Својим чанколизима из Парламента и чанколизима које купује за мајонез и саламу подригушу... цела Србија смрди на мајонез. Србија ће нестати под наслагама мајонеза... на те изборе наравно да нећемо изаћи. Који су то избори ако су сви билборди од Суботице до Ниша са једним осмехнутим човеком са прекрштеним рукама, који вас благонаклоно посматра са висине? До јучерашњи кољач говеда, до јучерашњи крволок, који је маљ и крваву каму оставио у подруму, скинуо крваву кецељу и изашао горе у бившу продавницу меса да се представи као заштитник животиња. До јуче вам је сипао и продавао другу врсту хране, сад је одједном вегетеријанац? Не може, памтимо, нисмо аспергауци... сећамо се онога 100 за 1! Сећамо се свих неподобштина које је изговарао. Знате, у продавници мортуалне опреме коју је држао годинама, у којој је продавао крстаче, сандуке, црнину, воштанице... он је сад отворио бутик венчаница и отворио је продавницу беби опреме, не купујте у тој продавници венчанице му смрде на смрт! Беби опрема - цуцле и бенкице смрде на смрт и гробље, такав човек је на челу ове државе! Зато што је покрао и узурпирао ове изборе, сад нам нуди нове изборе, које изборе... поновићу? Оне у којима ћемо опет виђати испеглане листиће, оне изборе у коме нико из опозиције неће моћи да присмрди ни једној телевизији, док ће се он вући из једне у другу водећи са собом ширу и ужу родбину. Он на телевизији пинк и телевизији хеппи има своју гардеробу има своју пиџаму, и своју четкицу за зубе. Хоћете ли такве изборе?! Може избори, наравно да могу избори, али када 1.500.000 мртвих напусти Србију, могу избори кад сви буду имали једнаке услове, могу избори кад се он усуди да изађе на један једини телевизијски дуел. Волео би да ми буде преко пута, верујте ми. Заиста. Можете да претпоставите како би то завршили. Препостављам. Дакле, може, може, али не под оваквим околностима. Не са безвратним истетовираним билмезима, који ће у џиповима без таблица, са дуплим списковима проверавати које гласао - ко није гласао. Не са изборима који се краду, не са изборима у којем се глас купује за чрвену, или у којем се глас купује за флашу пелинковца. Не, са изборима у којем ће бизгови, билмези, балвани, бизони, контролисати изборни циклус. Не, са изборима у којима ће полтрони свих полтрона сликати своју личну карту поред заокруженог имена, власника свих зала у овој земљи. Такви избори не могу и неће их ни бити, не брини те. Оно што се од вас очекује, је стрпљење и упорност. Видим да доста овде има људи који ме знају, родбине и пријатеља и школских другова. Дакле, ја имам 65 година, и мени лично политика треба као добра упала простате... али не могу више да гледам ово што се дешава у овој земљи, ово, сејање мржње. Он свесно сеје омразу међу нама, гледамо се као јетрве. Гледамо се као два завађена брата, преко плота који је поделио очевину, и сваки има сакривену каму у рукаву. Та братска крв ће пасти прво на руке Александра Вучића, а за то ће да одговара!!! Има овде једна кућа на крај Сремске Митровице! Драги моји суграђани... не бих вас више задржавао, недајте се, недајте се уплашити... какав је то живот са страхом објасните ми!? Да ли је пун фрижидер мерило свих вредности? Каже велики Алекса Шантић; волови јарам трпе, а не људи - Бог је слободу дао за човека, водите увек рачуна о томе. Само је слободан човек достојан, самог себе пре свега, само је слободан човек достојан огледала у својој кући. Не слободни људи беже од огледала као ђаво од крста. Погледајте се у огледало, погледајте своју децу, јавите им вечерас преко скајпа ако су тамо негде далеко у некој даљини. Била сам сине, био сам ћеро, не дамо се, даћемо ти могућност да се вратиш ако пожелиш. Ово зло мора да оде, и с`том идејом идите и ви у шетњу. Зло нека иде!!! Бог вам дао здравља, живела Митровица, живела Србија!!!
О ГОВОРНИКУ:
- Протест: Сремска Митровица 1# од5милиона 09.02.2019
- Говор: Синиша Ковачевић
- Видео: Митровачки Отпор
- Транскрипт: Мартиначки Отпор
- Ћирилица: Serbian Webmaster
- Уредник белешке: Неки тамо "неписмени" из Мартинаца.
Нема коментара:
Постави коментар